Iskustvo fizioterapeutkinje Nine Lačanski, Novi Sad, Srbija: “Meni bliske osobe znaju da sam zajedno sa svojim kolegama i u prvom piku prvog talasa, kako ga naziva krizni štab, i sada ponovo, angažovana u Kovid centru Infektivne klinike, u ICU 1 i ICU 2 jedinici. Radimo ranu rehabilitaciju obolelih od koronavirusa. Tretman je prilagodjen funkcionalnom statusu svakog pacijenta, od onih na respiratoru i u indukovanoj komi, preko onih na neinvazivnoj ventilaciji, do pokretnih i lakših slučajeva. Trenutno je u rani rehabilitacioni tretman uključeno 27 pacijenata, sa teškom i nešto manje teškom kliničkom slikom. U ovoj kovid jedinici ( a ima ih još i na drugim klinikama) radi 6 fizioterapeuta rasporedjenih po troje u dve smene, subotom radi dvoje. U ICU 1 kao pacijenti leže i dva lekara, jedan gastroenterolog, profesor, drugi radiolog. Oni su na neinvazivnoj ventilaciji i njihov tretman se sastoji od opštih kondicionih vežbi, vežbi disanja, položajne drenaže i ponovo vežbi disanja. Jedan od njih ima astmu kao komorbididet i prilično nisku SpO2. Kada krene sa vežbama disanja, udah mu je plitak, rekla bih da ga ima pola, potom uradimo položajnu drenažu. Nakon toga ponovo vežbe disanja gde je učinak stoprocentan sa punim udahom, ni on sam nije mogao da veruje, a saturacija kiseonika sa 86 otišla na 96, što je fantastično.Gastroenterolog je mišljenja da ga je rehabilitacija spasila, mnogo bolje diše, gasne analize su bolje, saturacija dobra. Kada sam mu na tu njegovu konstataciju rekla da mi ne spašavamo život, ali vraćamo kvalitet života, rekao mi je da se varam, da mi upravo spašavamo život i da su ishrana i rehabilitacija najvažnije. Zajednički stav svih je da im je vreme provedeno sa fizioterapeutima, najsrećnije u toku 24h.
U ovoj pandemiji nekako mi se činilo da su fizioterapeuti nebitni, da naš posao može da čeka, da se odloži, da niko neće umreti ako nema rehabilitacije. Fizioterapeuti su rasporedjivani da rade poslove koji nisu iz domena njihove struke i koji ne odgovaraju njihovim kvalifikacijama. Ne znam da je bilo koji drugi profil u zdravstvu bio rasporedjivan na neke druge poslove, osim fizioterapeuta. Kolege iz DZ Palilula, a posredno i svi mi koji smo videli taj snimak, doživele su poniženje od tamošnjeg direktora, o čijim kvalifikacijama i partijskoj pripadnosti ne bih polemisala, rekavši im da su fizioterapeuti nevažni, da je njihova medicina 0, da nas ima i previše i da može bilo ko da nas zameni.
Drage kolege, želela sam sa vama da podelim svoje lično iskustvo i da vam kažem, iako to većina zna, da smo važni u svakoj situaciji u kojoj je život i funkcionisanje čoveka ugroženo bilo čime, pa i koronavirusom. Nadam se da će ovo brzo proći i da ćemo u bliskoj budućnosti prezentovati svoja iskustva u radu sa pacijentima koji su preležali ovu pošast i tako budućim fizioterapeutskim naraštajima ostaviti saznanja iz još jedne oblasti. A do tada, budite pravi predstavnici svoje struke u bilo kojoj situaciji da se nadjete.
Nina Lačanski
Predsednica Fizioterapeutske Asocijacije Srbije”

Izvor: FAS fizioinfo